Više od koda - softver sa svrhom

U okolnostima kada je IT sektor gotovo svuda podeljen na outsourcing i firme koje se bave razvojem svojih proizvoda, a potražnja za kadrom jednaka je na obe strane, sve više developera svoju naklonost daje kompanijama koje razvijaju rešenja sa svrhom (purpose).  Ovo zapravo znači da imaju težnju raditi u kompaniji čija rešenja imaju primenu koja prevazilaze osnovne biznis ciljeve već imaju misiju da njihova rešenja doprinose opštoj dobrobiti čovečanstva.

U ovom tekstu odlučili smo da više zagrebemo u ovu temu, razumemo kako to zapravo afektira developere.

Nekim industrijama ovakva rešenja bliskija su po samoj delatnosti, što je slučaj i sa health-tech sferom i softverskim rešenjima koja je prate.

Zato su i naši sagovornici na ovu temu Voja Lalić, osnivač i direktor kompanije Vicert i Nebojša Lazić, jedan od njegovih najbližih saradnika. Ova kompanija preko dve decenije posluje na američkom tržištu sa ekspertizom u zdravstvenom ekosistemu i ima svoj office u Beogradu. Posebno je interesantno da unutar kompanije prave razliku između kodera i softverskih inženjera, u pozadini čega je upravo svrha rešenja na kojima rade.

Neminovnost health-tech-a

Mark Andrizen, poznati američki investitor izjavio je još 2011. godine: “Software is eating the world”. Ja bih se nadovezao ”...and healthcare is next on the menu” - kaže nam Voja o rastućem uticaju health-techa.

Govoreći o ovoj industriji naši sagovornici je definišu kao nezaustavljivu silu sa toliko dobrog koje može da se uradi, iako se jedan deo ljudi još odupire promeni, i svemu u vezi sa zdravljem pristupa sa sumnjom i oprezom.

Korona virus je ipak, primer još jednog događaja koji inpiriše i forsira ovu promenu.

Više nije pitanje isključivo tehnologije i njenog razvoja. Stvar je u potrebi, promena se dogodila na tom nivou. Nije izmišljena topla voda, ako uzmemo za primer telefone - moj telefon je stariji od korone, ali sa promenom potrebe na tržištu došlo je do razvoja novih aplikacija i usluga koje se kroz softver mogu pružiti, a ranije nisu jer nije postojala potreba - objašnjava Nebojša.

Način na koji se pristupa zdravstvu se menja samo iz jednog razloga, želje da se pobrinemo da ljudski rod ostane zdrav, a Big Tech kompanije idu ka tome da budu najveće healthcare kompanije jer daju skalabilna rešenja.

Menjanje stvari na bolje kroz softver

Vicert više od dvadeset godina posluje na američkom tržištu po modelu professional service, i uspeli su da se pozicioniraju kao domenski ekspert u oblasti digital health-a i softverskih rešenja za sve njegove segmente. Lista klijenta uključuje neke od najvećih korporacija koje posluju u domenu zdravstvene industrije u Americi.

Imamo klijenta čiji softver koristi polovina populacije Amerike. I upravo u tom dometu vidim našu svrhu. Izuzetan motivator za mene predstavlja saznanje da softver koji pravimo ima uticaj na ogroman broj ljudi, i ne samo da utiče, nego im pomaže i olakšava korišćenje zdravstvenih usluga. Tu je mogućnost da kroz softver menjamo stvari na bolje, a da smo pri tom izuzetno konkurentni sa ponudom - ističe Voja.

Kao primer navodi da za neko softversko rešenje velika kompanija traži 3 miliona dolara, a oni 60 hiljada, pri čemu napominju da nisu jeftiniji jer manje cene svoj rad pa rade isto za manje novca, već imaju drugačiji pristup koji rezultira kreativnijim i praktičnijim rešenjem.

Korist je dvostruka - klijent je uštedeo i zaradio, a i svet je postao bolje mesto zahvaljujući našem softveru. Zato možemo reći da smo kompanija specijalizovana za nalaženje novih načina da ljudima obezbedi bolju zdravstvenu zaštitu na novom nivou - dodaje Voja.

Koder vs softverski inženjer

Vodeći se ovakvim pristupom u Vicert-u prave i, na prvi pogled možda pomalo neobičnu, razliku između kodera i softverskog inženjera.

Ono što prvenstveno čini ovu razliku jeste mindset - objašnjava Nebojša i dodaje - Kada govorimo o distinkciji ovog tipa nije reč o znanju, veštinama ili obrazovanju. Reč je o fokusu svakog od njih, i u tome šta su im glavni pokretači. Koderi žele da dobiju svoj zadatak i da ga urade na njima svojstven način. I to je potpuno u redu. Ali, ono što pokreće softverske inženjere jeste želja da reši problem, veoma mu je bitno šta radi i da ima svrhu iz svega.

Softverski inženjeri su dakle, fokusirani na to kako će softver da afektuje potrebu ili problem, a koderi na kod dok im je purpose manje relevantan.

Mislim da će i jedni i drugi da naprave isti softver, ali kada gledaš potrebu i odakle posmatraš softver, to rezultira drugačijim načinom rada, drugačijom prespektivom i samim tim većim fokusom na to šta je potreba sa one strane - ističe Voja.

Sa “one strane” nalaze se klijenti. A kako oni gledaju na to?

Voja objašnjava da ako kod njih u kompaniji imaju situaciju da neko reši pitanje softvera, ali ne poveže to na adekvatan način sa potrebnom klijenta, onda ni sam posao nije adekvatno urađen. Uz to, nikad ne uzimaju zahteve klijenta za gotovo.

Upravo kod zahteva je prelomni trenutak. Sa jedne strane možemo da prihvatimo zahteve kakvi jesu i da implementiramo, znajući da to neće raditi; ili da sagledamo širu sliku i da na profesionalan način klijentu objasnimo zbog čega je bolje da izmeni inicijalne zahteve i na kakve probleme će naići kasnije ukoliko to ne učini. Posedovanje te perspektive je ono što čini osnovnu razliku između softverskog inženjera i kodera, a što na klijenta ima vrlo značajan uticaj. Nije cilj da imamo što više ljudi koji umeju da kodiraju, već da imamo timove koji znaju da prave rešenje.

Lekcije iz “prethodnog vremena”

Zajednička priča Voje i Nebojše započinje u vreme bivše Jugoslavije, početka rata devedesetih i prvog projekta tokom Vojinog boravka u Americi, kada su došli su na ideju da naprave vebsajt za Jugoslaviju. Sa željom da izbegnu ratnu propagandu i pruže novu perspektivu za svoju zemlju, kreirali su sajt sa raznim interesantim podacima o Jugoslaviji.

Čitav projekat imao je velikog odjeka kod naših ljudi jer je pored informacija o zemlji i običajima, sajt imao integrisan imenik cele Srbije, što je bilo izuzetno korisno za sve ljude koji su raseljeni u ratu. Ova pilot verzija “belih strana” bila je veliki izazov za tadašnju infrastrukturu i internet, ali postojala je velika želja da se projekat održi. Potencijal sa vebom koji je uvideo Voja, nije promakao ni tadašnjim velikim kompanijama, pa su počeli da ga kontaktiraju za pravljenje sajtova.

Osvrćući se sada na prve korake i upoređujući vreme poslovanja tada i danas, naši sagovornici ističu da svako vreme nosi svoju kompleksnost.

Mi smo oduvek tražili ljude koji imaju kombinaciju talenta i strasti za usavršavanjem i učenjem. U okruženjima kakvo je zdravstvo u Americi, naprosto mora u osobi koja se time bavi da postoji prirodna želja za napredovanjem, jer je upravo u tome ključ za rešavanje komplikovanih problema. Takođe, uvek smo bili svesni da ne možemo dobiti “gotovog” softverskog inženjera koji je obučen za rad u domenu - ističe Voja.

Kao kompanija koja je bila pionir u razvoju određenih tehnologija, pronalazak talentovanih ljudi donosio je svojevrsnu kompleksnost.

Talenta je uvek bilo, ali njegovo pronalaženje nikada nije bilo lako. Rekao bih da je upravo u tome razlika, industrija je bila na začetku, znanje nije bilo dostupno kao danas, a ljude smo morali da tražimo u drugim industrijama, kao što su automobilska industrija ili finansijski sektor.

Umeće osećaja svrhe

Iz perspektive današnjeg poslovanja i nastojanja da posluju sa svrhom, kao i pravljenjem razlike između kodera i softverskih inženjera o kojoj su govorili, Nebojša ističe da je potraga za kvalitetnim ljudima uvek bila teška, ali da mogu da se nađu.

Voja dodaje da određeni broj profesionalaca nalazi potpuno zadovoljstvo u kodu, i to je stvarno ono što vole, njihov teren. Međutim, taj procenat nije veliki. Većina ljudi koji su software developeri  imaju sposobnost rešavanja problema, i u potrazi su za svrhom i dubljim motivatorima kroz prizmu svog poslovnog života.

To nije neki unicorn talenat s kojim se osoba rodi, više se radi o tome kako se postave stvari, kako se komunicira sa timom i ulazi u posao. Na kraju, mislim da je jako bitno za svakoga da dobije taj osećaj svrhe. I kada se sve ovo predstavi čoveku, mnogo je više onih koji će da to vide i prihvate da se uključe na taj način. Gledano iz ovog ugla, nije da ljudi žele ili ne žele da prihvate određeni način rada i neguju takav mindset, već je zapravo na tržištu premalo ovakvih ponuda.

Talenat dodaju, postoji - trebalo bi ga oblikovati i dati mu adekvatno okruženje za rad i napredak. Bitna je kompleksnost, veština, energija, znanje i umeće, a kompanijama poput ove, cilj je da imaju što više pojedinaca koji će se zajedno sa njima razvijati i prosperirati.

Ako želiš da se bliže upoznaš i saznaš više o ovoj kompaniji, pogledaj njihov profil na Joberty platformi, ili čekiraj trenuno otvorene pozicije koje nude.