Pokrećeš startap? Preduzetnik ili DOO – pitanje je sad?

Pokretanje startapa u Srbiji je i dalje tema koja donosi mnoge nedoumice osnivačima.

Kako bismo rešili te nedoumice, zajedno sa "Stanić i partneri" Advokatskim Ortačkim Društvom, pisali smo o stvarima koje je korisno da znaš pre i tokom pokretnja DOO, kao i da li je DOO pravi vid poslovanja za tebe i tvoju ekipu. Verovatno jeste, a zašto je to tako, probali smo da pojasnimo kroz jednu tipičnu startap priču, dok je svaka slučajnost sa stvarnim događajima i razgovorima dole, namerna.

Ova naša priča počinje u jednom iznajmljenom stanu u Banjici, u Beogradu. Glavni likovi su Ana, inženjerski mozak cele operacije, i Aleksej, drugar iz kraja lokalnog preduzetničkog duha.
Projekat na kojem rade u slobodno vreme je aplikacija “Nespavko”, koja meri broj neprospavanih sati novopečenih očeva i o tome automatski obaveštava poslodavca, koji na osnovu toga prilagođava radno opterećenje zaposlenog.

Dilemu zbog koje se već neko vreme lome koplja između njih, mogli bismo da opišemo i ovako.

Ana: Šta misliš da napravimo firmu, možda neka preduzetnička agencija ili neki DOO, izgledaćemo ozbiljnije kada dođe prvi investitor?

Aleksej: Šta će nam to bre, samo trošak, bićemo k'o i svi ostali freelanceri dok ne dođu prve pare, a i čuo sam da ide nov zakon, plaćaćemo nešto minimalno i ne boli nas glava.

Prevedeno na pravnički jezik, u čemu je razlika između preduzetničke agencije i DOO?

Preduzetnik je fizičko lice koje obavlja poslovnu delatnost i kao forma pravnog organizovanja ima određenih prednosti:

• mali početni troškovi,
• jednostavno osnivanje i gašenje,
• vođenje poslovnih knjiga koje se svodi na excel tabelu ostvarenog prometa bez drugih formalnosti (u najvećem broju slučajeva)
• relativno nisko efektivno poresko opterećenje za one paušalce koji uspeju da preskoče granicu od, recimo, dve prosečne zarade u Srbiji.

Međutim, ukoliko “Nespavko” krene putem jednoroga i drugih mitskih životinja startup Narnije, napred navedeni oblik poslovanja postaće neadekvatan, rekli bi tesan za naše drugare.

Za te svrhe mnogo je bolji oblik poslovanja koji razdvaja Društvo kao pravni subjekat od njegovih osnivača, iako je prosečnom vlasniku kapitala teško da poveruju u ovo. Ovaj model pravnog organizovanja je fleksibilniji, a kasnije se može prilagođavati konkretnim potrebama osnivača, sadašnjih i budućih.

Aleksej: Dobro, recimo i da treba da osnujemo DOO, šta nam treba, i najvažnije – da li moram da izlazim iz stana zbog toga?

Ana: Pa osim ako ti Glovo to ne donese, mislim da će ti šetnja do najbližeg notara koristiti za zdravlje.

Da, u ovom trenutku, jednočlani DOO (jedna osoba je osnivač) je moguće osnovati preko interneta, uz elektronski sertifikat i malo čitanja odličnog video upustva APR-a.

Za nekih 18 meseci, bez obzira na formu i broj članova društva, osnivanje DOO preko interneta će biti i jedini način da se to uradi.

U međuvremenu, za osnivanje Društva sa ograničenom odgovornošću (tako se na srpskom kaže kompanija, firma, LLC, LTD…), koji broji više članova društva, moraćete u laganu šetnju od notara, preko banke do APR-a.

Šta treba da uradite pre otvaranja DOO?

Dogovor kuću (DOO) gradi! Prvo, napravite dogovor oko bitnih i obaveznih elemenata koji se unose u osnivački akt.

Osnivački akt je nešto kao izvod iz matične knjige rođenih za Društvo, i mora da sadrži ime i prezime deteta (poslovno ime Društva), gde je dete rođeno (sedište), čime će se u životu baviti (delatnost), ko su mu roditelji (osnivači), i nešto para – 100 dinara minimum, a može i mnogo više: stanovi, njive, licence (osnovni kapital novčani i nenovčani).

Roditelji od svog prvenčeta posvećenog ostvarivanju profita, za ove novce dobijaju udeo u kapitalu ili suvlasništvo u Društvu. U ovom primeru, za uplaćenih 50 dinara svaki osnivač dobija po 50% udela u kapitalu Društva.

Šta još treba da znate pri osnivanju DOO?

• delatnost koja se registruje kao pretežna je samo jedna i takva se upisuje u registar – ali nema prepreka za obavljanje bilo kojeg drugog (zakonitog) posla. Lekove, oružje i taksiranje ne računamo ovde.
• poslovno ime Društva, osim što mora da bude dovoljno različito od drugih već postojećih, tj. da ne stvara zabunu u pravnom prometu, može i da se zaštiti u Zavodu za intelektualnu svojinu kako bi od njega napravili brend.

U ovom slučaju vaše “go to” IP pravo je zapravo žig. Isti se može zaštiti u Zavodu za intelektualnu svojinu, za simboličan iznos od oko 60.000 dinara, a za period od 10 godina zaštite. Žig je teritorijalan, što znači da važi samo u onim zemljama u kojima je zaštićen.

Dakle, ako je cilj izlazak na inostrano tržište, treba zaštiti žig i u državama gde se nudi proizvod ili usluga, npr. dobijete zaštitu na nivou cele EU (jedna prijava - 27 država), za 2.190 CHF i period od 10 godina zaštite (pravo žiga).

Malo poznata činjenica je da pravom žiga štitite i internet domen koji glasi identično kao žig.

• adresa, može da bude i roditeljska kuća, bitno je samo da primaju poštu,
• kapital društva ne mora da se uplati odmah, može samo da se “upiše” uz obavezu unosa u narednih 5 godina.
• društvo mora da ima Direktora i Skupštinu.

Skupština – to su osnivači i, kasnije, ostali članovi Društva. Direktor, jedan ili više njih, to je onaj što radi ono što mu skupština kaže, osim ako nije i jedno i drugo, kao što je kod, recimo, jednočlanog društva, tkz. Gazda.

Upravljačka struktura može da bude i mnogo složenija, ali za početak - nema potrebe, lakše je svima. A kako skupština odlučuje? Zakon kaže običnom većinom 50%+1, ali je moguće i drugačije ako su svi saglasni.

Osnivački akt se obavezno overava kod javnog beležnika, nakon čega se u poslovnoj banci po izboru vrši uplata osnovnog kapitala na poseban depozitni račun.

Jedan primerak overenog osnivačkog akta, uz već pomenutu potvrdu, ličnu kartu osnivača i dokaz o plaćenoj taksi, nosite u APR i predajete zajedno sa prethodno popunjenom registracionom prijavom osnivanja (dokumentacija).

Vaše novorođenče će na svet doći posle samo par dana o čemu dobijate i dokaz u vidu Rešenja o osnivanju. Čestitamo!

Ali, da bi vaše čedo moglo da nastavi svoj samostalan pravni život i izbegne nepotrebne kazne, potrebno je da po osnivanju (u narednih 15 dana):

• otvorite poslovni račun u banci po izboru
• pribavite elektronski sertifikat
• evidentirate stvarno vlasništvo kod APR
• izvršite elektronsku prijavu PU
• napravite pečat društva (ko zna možda vam i zatreba, zlobnici i zakon će reći da je zabranjeno tražiti isti od privrednih subjekata, ali ne znaju da ako nema plavo nije ni pravo)

Aleksej: Super, sad smo svoji ljudi, jednom rečju gazde, mogu li sa kompanijskom karticom da naručujem klopu?

Ana: Hmmm, nešto razmišljam, sad imamo i firmu, ali jedino što vredi je taj kod za aplikaciju na kojem sam radila poslednjih godinu dana, trebalo bi ga nekako zaštititi.

Aleksej: Kako to misliš, ti radila na aplikaciji, pa ako se dobro sećam ideja je bila moja, dobro, moje žene, ali kao da je moja, osim toga meni je kumašin obećao 10 soma za pre seed?

Put do pakla je popločan dobrim namerama, a put od drugarstva, preko zadrugarstva do “ne mogu više da ga/je/ih gledam” i “ja izlazim iz priče”, mnogo je kraći nego što na početku može da izgleda.

Uglavnom su dva razloga ovakvog ishoda – različita očekivanja suvlasnika i naravno novac, ili nedostatak ili neočekivani priliv istog.

Iz ovih razloga je najbolje već u ovoj početnoj fazi staviti na papir i potpisati Ugovor članova u vezi sa društvom ili mnogo popularnije Shareholder agreement, ali ga treba imati u novčaniku i to samo radi povremenog podsećanja na neke od mogućih tema, na primer:

Ulozi i finansiranje = da li, ko i kada od ponosnih vlasnika kapitala treba da uloži određenu svotu, nepokretnost na Vračaru ili možda neko pravo potraživanja, intelektualne svojine itd, uključujući zajmove društvu i povećanje kapitala.

Raspolaganje vlasničkim udelom = uslovi pod kojima udeo može da se prenese, pravo preče kupovine, lock up, tag along/drag along opcije, vesting, dilutovanje i sl.

Skupština i odlučivanje = uglavnom se svodi na to koja većina je potrebna za koje odluke i šta ako je nema. Okvir daje zakon, pa ti u tom okviru nađi kompromis.

Podela dobiti = opšte pravilo je sledeće: Dobit nije isto što i prihod. Dobit je ono što ostane kad namirite zaposlene u firmi, svoje dobavljače, banke i naravno, poresku upravu i ne nužno tim redosledom. Od toga, što ostane kao neto dobit, svaki od osnivača dobija deo koji je srazmeran njegovom udelu u društvu i to se zove dividenda.

IP = Još jedna pametna stvar koju osnivači treba da urade je da regulišu svoje međusobne odnose u pogledu vlasništva na intelektualnoj svojini. Kako? Ugovorom.

Znači opet advokat?

Ne mora, ali je poželjno da neko sa malo više iskustva prođe sa vama određene teme, od kojih kao najvažnije izdvajamo:

• ko ima koliko procenata nad autorskim delom
• kako ćete deliti procente od licenciranja ili prodaje intelektualne svojine
• ko će biti zajednički predstavnik među više vlasnika.

Ako se nalazite u radnom odnosu prilikom razvijanja svoje inovacije, proverite svoje Ugovore o radu, da vidite da li je poslodavac predvideo da će on biti vlasnik bilo koje intelektualne svojine (ako je pametan, to je sigurno uradio), koju stvorite u toku radnog odnosa, koristeći se sredstvima i znanjem dobijenim od poslodavca.

Ukoliko angažujete developere, obavezno sa njima zaključite Ugovore o naruždbini (izradi) autorskih dela, kojim ćete osigurati da sva IP prava pripadaju vama, čime ćete izbeći neprijatnosti u kojima se nađu startapi kojima developeri uskrate pristup kodu.

P.S. Aleksej može da plaća klopu preko računa firme, ali mu se kao trošak priznaje samo 0,5% od ukupnog prihoda Društva.

Aleksej: Jesmo li konačno završili sa papirologijom i administracijom?

Ana: Naravno da ne.

Naravno, osnivanjem firme papirologija i administracija tek počinje – ali, to ne znači da ćete se izgubiti u papirologiji, samo da ćete sve imati crno na belo. Čist račun = dug IT ortakluk.

Autori ovog teksta su zapravo ozbiljni advokati, ali su naši drugari iz Joberty zamolili da ne pokazujemo koliko smo pametni citirajući Ustav, zakon i koristeći moderne biznis engleske skraćenice, tako da se za sva dodatna pojašnjenja možete slobodno javiti na dole navedene adrese, ako je moguće u radno vreme. :)

Autori teksta:

Jovana Joksimović, advokat | Advokatsko ortačko društvo "Stanić i partneri"

Predrag Vuksanović, advokat | Advokatsko ortačko društvo "Stanić i partneri"