Pravo na sticanje udela kao način motivisanja zaposlenih

Na globalnom tržištu se već dugo vodi borba za IT talente, a isti trend je prisutan i kod nas. Konkurencija među kompanijama je sve veća, a one koje svojim zaposlenima nude opciju davanja udela, prave značajnu razliku.

Davanje opcija na udele zaposlenima je najviše prisutno u startap i tehnološkoj industriji u Silicijumskoj dolini. Najčešće je slučaj da kompanija svojim zaposlenima daje opciju na udele (stock options), sa vesting periodom od 4 godine. Ukoliko dođe do prekida angažovanja pre tog perioda, zaposleni zadržava srazmeran deo opcija.

Sa ovim benefitom kompanije povećavaju svoju konkurentnost na tržištu u početnoj fazi razvoja poslovanja, kao kompenzaciju na niže zarade u odnosu na korporacije. Takođe, to pozitivno utiče na motivaciju i koheziju celog tima, jer je svima u interesu da rade na povećanju vrednosti kompanije u kojoj su suvlasnici.

Joberty će svojim ključnim zaposlenima omogućiti opcije na udele u kompaniji koju osnivamo u SAD, a koja će biti vlasnik celokupnog biznisa na domaćem i inostranom tržištu.

U Srbiji je od 2020. godine omogućeno pravo na sticanje udela u DOO. Na temu kako je zakonom regulisana ova opcija kod nas, pričamo sa advokatom Igorom Živkovskim iz kancelarije ŽIVKOVIĆ SAMARDŽIĆ.

Joberty: Zdravo Igore, hvala ti što si naš sagovornik na ovu temu koja je veoma aktuelna i izazovna za većinu srpskih startapa. Na samom početku, reci nam kako objašnjavaš podatak sa Joberty platforme da kod više od 700 IT kompanija za koje smo radili analizu, manje od 3% nudi benefit „Akcije kompanije“ svojim zaposlenima?

Igor: Finansijski instrument - pravo na sticanje udela predstavlja relativno nov pravni institut u Srbiji, kojim je privrednim društvima prvi put data zakonom regulisana opcija da stimulišu svoje zaposlene (ali i treća lica), na način da tim licima bude omogućeno uključivanje u vlasničku strukturu društva.

Po prirodi stvari, startapi bi trebalo da budu naročito plodno tlo za primenu ovakvog vida stimulacije, imajući u vidu da raspolažu ograničenim sredstvima u početnoj fazi poslovanja, a poseduju veliki potencijal brzog rasta, čime se povećava mogućnost da članovi društva koji su u kompaniju investirali svoje vreme, know-how i druge resurse ostvare veliki profit u slučaju prodaje vlasničkog udela koji je stečen za relativno mali novac u početnoj fazi poslovanja.

Međutim, činjenica je da u praksi srpskih kompanija ovaj institut još uvek nije zaživeo i da se veoma retko koristi. Ipak, za očekivati je da će u predstojećem periodu to biti promenjeno i da će ovakva mogućnost biti ponuđena pre svega ključnim zaposlenima koji nisu u vlasničkoj strukturi konkretnog društva.

Joberty: Možeš li da nam objasniš na koji način je mogućnost davanja udela zaposlenima zakonom regulisana kod nas?

Igor: Naravno. Međutim, radi boljeg razumevanja ove zakonske mogućnosti, neophodno je prethodno razumevanje pojma privrednog društva i povezanih pravnih instituta.

Zakon o privrednim društvima (ZPD) privredno društvo definiše kao pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. ZPD predviđa četiri oblika organizovanja privrednih društava: ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo, pri čemu je u praksi najčešći oblik organizovanja društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO). Imajući to u vidu, hajde da pojasnimo stvari u vezi sa DOO.

Svaki član koji osniva DOO ili mu pristupa nakon osnivanja stiče udeo srazmerno vrednosti svog uloga u ukupnom osnovnom kapitalu društva, osim ako osnivačkim aktom nije drugačije predviđeno. Ulozi mogu biti novčani, ali i nenovčani, u kom slučaju vrednost nenovčanog uloga mora biti izražena u novcu.

Sopstvenim udelom društva smatra se udeo ili deo udela koji samo društvo pod određenim uslovima stekne od svog člana. Sopstveni udeo posle sticanja od strane društva zadržava sve osobine udela, što znači da postoje sva članska prava i obaveze po osnovu takvog udela koja miruju sve dok je udeo u režimu sopstvenog udela (u vlasništvu samog društva), ali se ponovo aktiviraju prenosom takvog udela na treće lice.

DOO može da stekne sopstvene udele na osnovu odluke skupštine i to:

1. besteretnim pravnim poslom;
2. po osnovu isključenja člana društva;
3. otkupom udela ili dela udela od člana društva;
4. prinudnim otkupom udela preminulog člana, ako je to pravo društva predviđeno osnivačkim aktom;
5. po osnovu statusne promene.

Izmenama ZPD-a uvedena su dva nova instituta: rezervisani sopstveni udeo i finansijski instrument - pravo na sticanje udela.

Od napred opisane redovne procedure sticanja sopstvenog udela potrebno je razlikovati posebni slučaj sticanja rezervisanog  sopstvenog udela, koji ZPD definiše kao udeo koji društvo besteretno stiče od člana društva, ali sa ciljem dodele finansijskog instrumenta - pravo na sticanje udela. Rezervisani sopstveni udeo ne može se založiti, niti se rezervisanim sopstvenim udelom može raspolagati, za razliku od sopstvenog udela.

Napominjem da procenat učešća svih rezervisanih sopstvenih udela u osnovnom kapitalu društva ne može biti veći od 40%.

Finansijski instrument - pravo na sticanje udela je neprenosivi finansijski instrument koji izdaje DOO, a koji saglasnom imaocu daje pravo na sticanje udela određenog dana (datum dospeća) po određenoj ceni. Cilj navedenog finansijskog instrumenta je da motiviše zaposlene, investitore ili treća lica da se uključe u upravljačku strukturu kompanije, da učestvuju u organizaciji poslovanja i donošenju odluka i da ostvaruju učešće u dobiti društva.

Zanimljivo je da navedeni finansijski instrument predstavlja izuzetak od odredaba ZPD-a kojima je predviđeno da društvo ne može, neposredno ili posredno, pružati finansijsku podršku bilo koje vrste svojim članovima, zaposlenima ili trećim licima za sticanje udela u društvu, a naročito davati zajmove, garancije, jemstva, obezbeđenja i slično.

Joberty: Koja je procedura sticanja sopstvenog udela?

Igor: Procedura započinje donošenjem odluke o formiranju rezervisanog sopstvenog udela koju skupština DOO usvaja dvotrećinskom većinom i koja se obavezno registruje u APR-u. Nakon toga, skupština DOO ili drugi organ određen osnivačkim aktom donosi Odluku o emisiji finansijskog instrumenta - pravo na sticanje udela.

Neophodno je napomenuti da se svaki finansijski instrument upisuje i registruje u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (CRHoV).

Od registrovanog dana dospeća finansijskog instrumenata, Društvo ima rok za isplatu cene koji ne može biti kraći od 15, niti duži od 30 dana od registrovanog dana dospeća finansijskog instrumenata. Nakon isplate emisione cene, u situaciji kada je finansijski instrument - pravo na sticanje udela realizovan sticanjem udela, neophodno je sprovesti registraciju prenosa udela u društvu. Na taj način okončava se postupak sticanja udela u društvu.

Joberty: Prema zvaničnim javno dostupnim informacija, trenutno je manje od 5 kompanija u Srbiji registrovalo pravo na sticanje udela. Nadamo se da će sve više startapa i IT kompanija uvoditi ovu mogućnost, jer to pozitivno utiče na razvoj našeg ekosistema.

Hvala ti Igore na ovom razgovoru!