Može li veštačka inteligencija zameniti dizajnere?

U vrlo ubrzanom talasu razvoja veštačke inteligencije, plima promena koju ova tehnologija donosi u gotovo sve sfere, naročito je zapljusnila i industriju dizajna.

Sa vrlo moćnim alatima u ilustrovanju, generisanju, i editovanju slike, uloga AI će biti sve prisutnija i značajnija, a u velikoj meri dizajn će se oslanjati na ovu tehnologiju. Ovaj uticaj već je primetan, pa se pitanje da li će veštačka inteligencija zameniti dizajnere postavlja sve češće.

Da bismo bolje razumeli može li i hoće li AI moći u potpunosti da razume i ispuni potrebe i očekivanja, i koliko će jak otisak AI utisnuti u sferu dizajna, moramo najpre razumeti ovu tehnologiju, kao i njene i dobre i manje dobre strane.

Šta je i kako funkcioniše AI?

Najprostije pojašnjavajući veštačku inteligenciju, govorimo o prilikama kada kompanije ili pojedinci koriste moć računara i tehnologije da reše probleme i izazove koje su tradicionalno rešavali ljudi.

Kako to radi? Veštačka inteligencija je tehnologija dizajnirana da nauči računare ljudskim kognitivnim sposobnostima kako bi mogli da “misle” kao ljudi i oponašaju svoje postupke.

Ovo je moguće zahvaljujući još jednoj tehnologiji blisko vezanoj sa AI - mašinskom učenju. Algoritme naime, “obučava” veliki broj podataka koji se unose i obrađuju, zahvaljujući čemu su nadalje sposobni da prepoznaju slične podatke. Na taj način “mašina” vremenom sve više poboljšava svoje performanse i stiče sposobnost da obavlja zadatke koji zahtevaju ljudsku inteligenciju. Neki od najbliskih primera svima su prepoznavanje govora ili prevođenje jezika.

Isti princip primenjiv je i u dizajnu.

Uticaj AI u dizajnu

Taskovi za dizajnere, čije se rešavanje činilo mogućim samo ljudskom razboritošću i kreativnošću, danas može i preuzma AI, a dizajneri rade i ko-kreiraju zajedno sa veštačkom inteligencijom.

Dizajneri koji se prilagođavaju novim okolnostima i spremniji su da prihvate ove promene, stvaraju brže i efektnije zbog povećane brzine i efikasnosti koju AI nudi.

Ova brzina dolazi od sposobnosti veštačke inteligencije da analizira ogromne količine podataka i predloži prilagođavanja, koja dizajner dalje odabira i implementira. Više je prilika za kreiranje različitih verzija ili A/B testiranje sa korisnicima, pa ova tehnologija unosi novi odnos na relaciji dizajner-klijent-krajnji proizvod.

Jedan od dobrih primera koji ilustruje prethodno je algoritam veštačke inteligencije korišćen da generiše milione verzija dizajna pakovanja za Nutellu. Kombinujući iz baze podataka desetine šara i boja, primenom ove tehnologije napravljeno je 7 miliona različitih verzija za Nutella pakovanje, sve jedinstvene. A sve tegle rasprodate su za mesec dana!

Kako AI unapređuje dizajn

Dalje u redovima koji slede izdvajamo neke od najčešće spominjanih prednosti koje AI unosi u svet dizajna.

Generisanje slike

Jedna od najupečatljivijih implikacija AI u dizajnu je softver za generisanje AI slika DALL-E 2. Ovaj inovativni sistem veštačke inteligencije naučen je da tekstualne opise pretvara u slike. Dovoljno je da svoju zamisao opišeš što detaljnije, a softver će dalje odraditi svoje - kreirati originalnu sliku prema inputima.

Sistem omogućava i izmenu postojeće slike na osnovu uputstava, kao i kreiranje više slika sličnog stila na osnovu predočenih.

Ovo nije nikakva čak ni bliska budućnost, već nešto čime se praksa već služi, pa je nedavno ovim softverom kreirana i naslovnica popularnog časopisa Cosmopolitan.

Poboljšanja

Zahvaljujući primeni monogobrojnih alata AI uspeva i da drastično pojednostavi restauraciju slika i poboljša rezolucije, kao i da se popravi osvetljenje, kontrast ili boja u nekoliko sekundi.

Ovo je posebno korisno kada je, na primer, potrebno sliku niskog kvaliteta odštampati u velikom digitalnom formatu.

Neki od najistaknutijih primera AI alata za poboljšanje slike su i Vance AI ili Upscaleics.

Zamena za “dosadne” taskove

Jedna vrsta AI alata dodatno uvećava produktivnost dizajnera omogućavajući im da se fokusiraju na taskove koji zahtevaju više kreativan, i za dizajnere poželjan rad i pristup, umesto nekih svakodnevnijih zadatka koji zamaraju dizajnere, kao što je na primer uklanjanje pozadine sa fotografije.

Ako si dizajner ovo će ti sigurno biti vrlo korisno. Tehnologija koristi vizuelno prepoznavanje za uočavanje ljudi i objekata. Algoritam analizira sliku, detektuje glavne i sekundarne objekte, a zatim seče sliku. Sve se završava veoma brzo. Neki od najboljih takvih alata za uklanjanje pozadine su na primer Create Vista i Photo Scissors.

Personalizacija sadržaja

Kroz prepoznavanje lica i kompjuterski vid, AI je u stanju da odredi pol, starost, lokaciju kontekst i trenutno raspoloženje korisnika, a ovo UX dizajnerima omogućava da isporuče više personalizovana iskustva zasnovana na ovim informacijama.

Na osnovu velikog broja prethodnih slučajeva, AI može da predvidi kako korsnik gleda ili čita sadržaj, što dizajnerima omogućava da usmere pažnju na za svakog korisnika važne oblasti.

Više mogućnosti za sve

Želja mnogih od nas je makar jednom bila da lepo crtamo, ali ne polazi svima za rukom da ono što zamisle verodostojno i prenesu na papir ili ekran. Sada međutim, postoji AI alat koji jednostavne poteze četkicom pretvara u realistične slike pejzaža. Reč je o NVDIA Canvas. A da li to znači i da sada svi mogu da budu dizajneri?

I da i ne. Ovaj softver je za sada ograničen samo na pejzaže, ali bez sumnje će se razvijati i u pravcu kreiranja sve više slika i objekata. To će značiti da će svako moći da “oživi” svoju kreativnost. No ipak, nemaju svi ni želju ni dovoljno kreativnog sluha, da bi stvarno mogli da se bave dizajnom. Istina je da će dodatno olakšati ljudima, koji recimo razvijaju svoje biznise, da deo kreative, uz malo originalnosti i dobru ideju, mogu da završe i sami.

No, ovi “nedizajneri” teško da će moći potpuno da zamene dizajnere. Od dizajnera će se s druge strane, u takvom okruženju ipak, očekivati da budu sistematičniji i stručniji, a neki predviđaju i raznovrsnije i “egzotičnije” specijalizacije.

Šta AI ne može (i neće)

Bez obzira na sve veću primenu alata baziranih na veštačkoj inteligenciji u dizajnu, umesto da budu pretnja, oni zapravo unose niz uzbudljivih mogućnosti za dizajnere. Upstalom, da bi se iz njih izvukao maksimum, najčešće je i potreban upliv dizajnera.

Ako bismo preispitivali šta veštačka inteligencija ne može da zameni i šta dizajnere čini izrazito vrednim, nesumnjivo će odgovor ići u pravcu emocionalnog aspekta dizajna.

Dizajneri naime, rade na kreiraju proizvoda koji rešavaju probleme za korisnike i čine ih srećnijim i zadovoljnijim.

Dok softveri i alati koje smo i pomenuli, poput  DALl-E 2, omogućavaju dizajnerima (i "nedizajnerima") da kreiraju odredjeni dizajn, ove aplikacije su samo unapred programirani podaci,  bez emocija i iskustva iz stvarnog života koje dizajneri koriste kao kontekst u procesu razvoja dizajna. Postoje, dakle suštinske razlike između načina na koji funkcioniše ljudski mozak i načina na koji računar obrađuje podatke koje mu dajemo.

AI aplikacije su osim toga, programirane da u potpunosti izbegnu greške, a poznato je da vrlo često najbolja kreativna rešenja nastaju sasvim slučajno ili čak kao posledica greške. Možemo tako reći da je za najbolja i najkreativnija rešenja potrebna ljudska “intervencija”, umesto da se zadatak potpuno samo prepušta AI alatima.

Uloga AI u budućnosti dizajna

Ako sumiramo sve prethodno navedeno, možemo zaključiti da će AI povećati produktivnost dizajnera i otvoriti im mnogo novih mogućnosti, uz priliku da dodatno istraže i osnaže svoju kreativnost i kreiraju više varijacija za kraće vreme. To će dovesti i do veće produktivnosti i količine proizvedenog sadržaja. Deo toga, AI alati će završavati i gotovo sami.

Ipak, u ovoj hiperprodukciji sadržaja, i sadržaja koji je generisan kompijuterski, rad dizajnera može se izvojiti kao unikatan i znatno vredniji, a samim tim i kao najvredniji komadi koji će znatno podići vrednost i cenu dizajenra koji stvaraju unikatne radove. Ovaj “po meri” dizajn u budućnosti bi mogao stvoriti i superzvezde među dizajnerima - pojedince koji svojim jedinstvenim pristupom i inovativnošću nude nešto jedinstveno, i svakako drugačije od onoga što kreiraju mašine u hiperprodukciji.

Da odgovorimo na kraju i na pitanje iz naslova ovog teksta - može li AI zameniti dizajnere, moramo biti realni i dvojaki - može zameniti dizajnere kakve poznajemo, jer promene koje tehnologija unosi u sve sfere ne zabilaze ni industriju dizajna. Ipak, kako se menja industrija, menjaće se i dizjaneri i njihova uloga. Ključ je ne posmatrati AI kao pretnju, već više kao partnera, koji ne može u potpunosti preuzeti ulogu dizajnera, ali može pomoći da se prošire njihove sposobnosti za bolje rezultate i kreativnija rešenja. Takvi dizajneri ostaće svakako uvek traženi i potrebni.

Kako ti vidiš ovu sinergiju? Pokreni diskusiju na ovu i slične teme na Joberty zajednici.