Kako izgleda raditi u DeFi industriji?

Tehnologije 30. avg. 2022

U ponedeljak je značajan protokol exploit-ovan za nekoliko miliona dolara. U utorak se pušta nova, ograničena NFT kolekcija od 8,888 komada pikselizovanih žaba-avatara koja zakrči čitavu mrežu na dva sata. U sredu se cene svih značajnijih kriptovaluta neočekivano strmoglave 30% — bear market je pred vratima, ljudi čupaju kosu. U četvrtak, neki novi projekat pravi airdrop tokena za stotine hiljada korisnika. Ponovo zakrčenje mreže. U petak je konačno mirno, tek jedan launch novog Ethereum killer-a (brži, bolji i jači blokčejn) i par kontroverznih vesti o viđenijim članovima zajednice. Ako ništa drugo, biće odličnog materijala za mimove.

Bez previše hiperbolisanja, ovako može da izgleda background jedne radne nedelje u web3 okruženju.

Turbulentnost je neizostavni deo kripto sveta, a dinamika u industriji decentralizovanih finansija (DeFi) odlazi korak dalje. Toliko, da ćeš ili otvoreno prezirati sve što ima veze sa DeFi-jem ili biti “navučen” na njega i smatrati da je najbolja stvar na svetu.

A opet, i pored sve te neizvesnosti na steroidima, često se može čuti da DeFi predstavlja najbolji use case blokčejn tehnologije u današnjem svetu. Zašto je tako i kako izgleda raditi na tom strmoglavom rolerkosteru? Odgovor ćemo dobiti iz prve ruke, od zaposlenih u kompaniji Decenter.

Ali ajde najpre da se osvrnemo na osnove.

DeFi: ko, šta, gde, kad, kako i zašto?

Kripto pokret je nastao sa idejom da reši probleme koje stvara tradicionalni finansijski sistem (TradFi). Ipak, čini se da tek sa pojavom Ethereum-a, a naročito DeFi-ja, ti tvrdokorni problemi mogu da budu tretirani na pravi način.

TradFi u značajnoj meri otežava svakodnevni život ljudi. Banke posluju netransparentno, a usluge ovih centralizovanih entiteta su potpuno nedostupne stotinama miliona ljudi. Pritom su i nepovoljne usled brojnih posredničkih nivoa čije apetite treba zadovoljiti. Usled glomaznosti, sistem je trom i neefikasan, a sami korisnici su primorani da pristanu na ponuđene uslove jer alternative - nema.

Na temeljima decentralizacije, uz maksimalnu transparentnost, DeFi stvara efikasniji, svima konstantno dostupan, povoljan i pravedniji sistem, u kom je svaka osoba jedini vlasnik svoje digitalne imovine, eliminišući potrebu za centralizovanim strukturama kao osnovama funkcionisanja sistema.

DeFi se zasniva na otvorenim protokolima i decentralizovanim aplikacijama kojima svi mogu da pristupe i, isto tako, svi imaju pravo da ih razvijaju. Sporazumi se sprovode pametnim ugovorima (kodom), transakcije se izvršavaju na bezbedan i proverljiv način, a legitimne promene stanja su svima dostupne i vidljive na javnom blokčejnu.

Ukratko, DeFi nudi povoljniju alternativu za svaku postojeću finansijsku uslugu - od običnog transfera novca, sve do razmene, pozajmice, kredita, štednje, osiguranja, itd, na globalnom nivou, dostupno svima sa internet konekcijom.

Plodna zemlja za inovacije

DeFi je sa sobom doneo i plimu inovacija kakva do sad nije viđena u drugim ekosistemima. Gotovo svakodnevno niču projekti (uspešni i oni malo manje), a ono što daje mogućnost da se tako nešto dešava na velikoj skali je sama priroda DeFi-ja, koji je interoperabilan sistem sa jednostavno uklopivim elementima.

​​To omogućava programerima da daju kreativniji izraz uslugama koje stvaraju. Povrh svega, programeri ne moraju da gube vreme na “otkrivanje rupe na saksiji”, već se oslanjaju na temelje koje su drugi već izgradili, i fokusiraju na stvari koje njihove proizvode čine posebnim.

Lego kockice i beskrajna mogućnost njihovog sastavljanja je najslikovitiji a verovatno i najtačniji opis kako funkcioniše DeFi sistem.

A kako izgleda igrati se lego kockama?

Sigurno će zvučati kao kliše, ali DeFi podrazumeva izuzetno dinamično okruženje gde se na nedeljnom (pa čak i na dnevnom) nivou javljaju novi protokoli u pokušaju da ponude nove finansijske usluge korisnicima koji cene decentralizaciju, vlasništvo nad ličnim sredstvima i transparentnost - kaže nam Nikola Marković, Market Research u Decenteru.
Pored protokola koji su market lideri u oblasti menjačnica - DEXs i pozajmica (lending protokoli) kao sto su Maker, Compound, Aave, Uniswap, Curve itd, javljaju se i protokoli kojima je cilj unapređenje postojećih mehanizama. Nažalost, pojavljuju se i zlonamerni protokoli kojima je krajnji cilj izvlačenje novca kroz kreiranje ozloglašenih ponzi šema - dodaje Nikola, navodeći kao primer da je talas ‘DeFi 2.0’ protokola hteo da popuni niše koji dosadašnji popularni protokoli nisu zahvatili. Neki od njih su doživeli određenu adopciju, s ozbirom da se sve odigravalo usred bull run-a. Međutim, svi su se pokazali kao neodrživa rešenja čim je krenuo bear market.

Inovacije, sa druge strane, dolaze iz same tehnologije (e.g. Flashloans), arhitekture pametnih ugovora, kao i iz različitih ekonomskih mehanizama (tokenomics), matematike (AMMs) itd.

Moj način razmišljanja prilikom dolaska u space je bio: ‘Ok, zvuči zanimljivo, zašto ne bih probao; interesuje me decentralizacija, blokčejn kao underlying tehnologija DeFi-a, finansije…’ - ističe Nikola.
Iz ugla rada u DeFi-u, mislim da, kako i za dev tako i za non-dev pozicije, može biti vrlo izazovno raditi i praviti legit proizvod na relativno novoj tehnologiji - dodaje, navodeći i da marketing u web3-u još nije pronašao svoje ‘golden rules’ - dev tooling rešenja su tek malo mlađa od same tehnologije, bezbednosni aspekt je dobio potpuno novu dimenziju, itd… - takođe navodi Nikola.

Pitanje regulative

Dosta non-DeFi ljudi je skeptično u pogledu legitimnosti celog space-a, uključujući i neke developere. To je donekle razumljivo jer decentralizovane finansije tek čeka period ekstenzivne regulative, i godine rada na unapređenjima sigurnosti protokola, user experience-a i sl.

Dobra stvar je činjenica da u DeFi ima još dosta mesta za napredak pa čak i u sferama koje ja zovem stubovima finansijskih sistema (DEXs - Automated Market Makers i lending), i što je moguće graditi različite proizvode na vrhu postojećih DeFi protokola koji su dokazali svoju rezistentnost i održivost - ističe Nikola.

Kakve ljude privlači DeFi?

DeFi je otvoren podjednako za sve, bilo da stvaraju u njemu ili su njegovi korisnici. Ipak, jasno je da se neće svi podjednako dobro snaći, naročito kao kreatori.

Ono što je danas bleeding-edge tehnologija, već sutra može biti zastarelo u DeFi svetu. Prilagodljivost, hakerski mindset, kritičko mišljenje, preciznost i opsesivnost u pogledu usvajanja novog znanja, su osnova bez koje nema opstanka u ovom izazovnom, ali beskrajno zanimljivom svetu.

Budući da je DeFi vrlo mlada industrija, gotovo svaki dan se pojavi novi protokol koji je zanimljiv i treba ga istražiti i razumeti - priča nam Nenad Palinkašević, Project Owner u kompaniji Decenter.
Ili što je još bitnije - dodaje - često se pojavljuju novi hakovi protokola, neki od njih izrazito opasni pa ih je potrebno izučiti kako se nama ne bi desili. Zbog toga značajan i obavezan deo ovog posla predstavlja svakodnevno učenje novih stvari, čitanje kodova DeFi protokola koje integrišemo uz komunikaciju sa ljudima koji su ih i pisali.
Drugi deo posla je deep work gde zapravo kucamo Solidity kod koji interaguje sa tim protokolima. Pisanje pametnih ugovora je visoko odgovoran posao jer kod koji se releasuje mora biti tačan; čak i najmanja greška može da napravi veliku štetu. Tako da se ne kuca mnogo, ali sve što se razvija je kritično. Zbog toga je neophodno uspostaviti procese testiranja i review-a koda pre puštanja u produkciju.

Učenje na svakodnevnom nivou

Prema Nenadovim rečima, svaki dan je prilika da se nauči nešto novo, od komplikovanih kriptografskih zero-knowledge dokaza, do assembly nivoa pisanja koda zarad optimizacija.

Nekome ovo sigurno zvuči neprivlačno i strašno, ali je za prave geek-ove konstantna zabava - uverava Nenad.

Za Nikolu Jankovića, Content & Community u Decenteru, DeFi je najluđi ekosistem u kojem je ikada radio. Ta dinamičnost, kako kaže, bezmalo stvara zavisnost i, iako ima dana kada neprestana priroda kripta koja radi i živi 24/7 umara, ne može da zamisli sebe bilo gde drugde u skorije vreme.

Rad u web3-ju i DeFi-ju ponajviše podseća na rad u tinejdžerskom gejming community-ju, jer je pun internih mema i izreka koje vremenom svako usvoji. Isto tako, pun je i haosa, kreativnog i usmerenog. Iako ima mnogo timova koji rade na konkurentnim projektima, svima je cilj zajednički — stvaranje različitih decentralizovanih sistema koji unapređuju funkcionisanje čovečanstva.

Kako Nikola opisuje, u toku prosečnog radnog dana možeš da očekuješ da se nađeš u dvadesetak chatova na Discordu i Telegramu, uz pokušaje da se fokusiraš par sati na pisanje ili pravljenje nečeg značajnog, dok na Twitteru i Discordu pratiš aktuelnosti i nadaš se da ćeš smisliti dobar meme.

Problemi su najveći izazov za programere

Uzevši u obzir da ekosistem još nije zreo, DeFi-ju ne nedostaje manjkavosti, a problema koje treba rešiti ima obilje. Stalna opasnost od hakerskih napada, skalabilnost, pristup eksternim podacima, potreba da korisnici budu solidno tehnološki i finansijski pismeni su deo izazova o kojima bi se mogao napisati novi tekst.

Prevazilaženje ovih ozbiljnih prepreka svakako je neophodno za masovnu adopciju DeFi-ja i unapređenje aktuelnog finanijskog sistema.

Ipak, kako je oduvek bilo - inovativnost i znanje, ali pre svega strast i entuzijazam pokreću stvari napred, pa ni DeFi nije drugačiji. Ukoliko deliš takve vrednosti, imaš priliku da se pridružiš ekipi koja ozbiljno pomera DeFi granice. Čekiraj profil Decentera na Joberty platformi i proveri trenutno otvorene pozicije koje nude.

Tagovi

Decenter

Decenter je R&D centar i inkubator za projekte fokusiran na razvoj softverskih proizvoda baziranih na Ethereum blockchain platformi. Unapređujemo svet gradeći decentralizovana rešenja.

Tvoja prijava je uspešno sačuvana!
Odlično! Da bi imao pristup kompletnom sadržaju bloga potrebno je da završiš proces plaćanja.
Tvoja prijava je uspešna!
Tvoj nalog je aktiviran, sada imaš pristup kompletnom sadržaju bloga.