Da li mali tim zaista može da iznese globalni projekat?

Poznato je da domaće IT agencije u svom portfoliju imaju sve veće, globalne, klijente za koje razvijaju softvere i aplikacije dokazujući da je stručnost i predanost tima mnogo značajnija od toga koliko članova broje.

Ali, kako rad na velikim projektima zaista izgleda iznutra?

Dajemo vam odgovore iz prve ruke.

Zašto članak koji čitate nije počeo ovako: “Beogradski OSM je lansirao prvu društvenu platformu za šah, Kasparovchess, u saradnji sa čuvenim Garry Kasparov-om.”? – Zato što pored toga što želimo da se pohvalimo našim novim projektom, kako bi mladi rekli prešli smo igricu, želimo da bliže upoznate tim zadužen za pravljenje iste.

Vladimir (iOS programer), Aleksandar (iOS programer) i Sabrina (menadžer projekta) će vam iz prve ruke dati odgovore na gore navedena pitanja “da li, šta i kako”.

Ali, hajde da se samo ukratko osvrnemo na učesnike ove igrice, pardon – projekta:

1. Garry Kasparov – šahovska legenda, velemajstor i svetski šampion u šahu. Nedavno je učestvovao u savetovanju za trenutno popularnu Netflix seriju „The Queen’s Gambit“. Nakon uspešne višedecenijske šahovske karijere, Kasparov je došao na ideju da ostavi vrstu nasleđa iza sebe, platformu Kasparovchess.
2. Vivendi – francuski medijski konglomerat koji u svom vlasništvu ima kompanije poput Universal Music Group, Groupe Canal +, Havas, Dailymotion, i slično.
3. OSM – “čopor” koji uspešno kombinuje programiranje, dizajn i marketing kako bi svojim klijentima omogućio željene rezultate i (ne)očekivani uspeh. Ili da pojednostavimo – agencija za razvoj sajtova, aplikacija i softvera.

Kasparovchess je platforma na kojoj legendarni šahovski velemajstori besplatno dele svoje trikove i savete. Mesto gde se može naći pregršt dokumentarnih filmova, podkasta, članaka i intervjua sa stručnjacima iz sveta šaha. I ne samo to – Kasparovchess je mesto gde korisnici mogu usavršiti svoju igru kroz mnoge kvizove i slagalice, posebno prilagođene za njihov nivo igre. Nakon toga, korisnici mogu izazvati prijatelja ili bilo kog korisnika platforme za partiju šaha.

Kako se dolazi do klijenata poput Garry Kasparova? Zašto je baš mali OSM odabran da bude tvorac ovako važnog projekta?

Jedan od investitora Kasparovog projekta je globalno poznata medijska kuća Vivendi. Nakon uspešne saradnje na jednom manjem projektu, Vivendi tim je odlučio da se baš našem malom beogradskom timu poveri razvijanje Kasparovchess-a, od nule. Iako je u pitanju veliki projekat – posvećenost i dokazana stručnost naših OSM članova su ono što je presudilo da baš oni budu zaduženi za ostvarivanje Kasparove zamisli. – objašnjava Vojin Stanojević, osnivač OSM-a.

Razvijanje platforme poput Kasparovchess-a zahteva ljude sa različitim veštinama, obavljanje (jako) velikog broja taskova u kratkom vremenskom periodu – što je na prvi pogled nešto sa čime samo veći tim može da se uhvati u koštac.

Međutim, OSM-ov tim zadužen za Kasparovchess je od početka brojao zaista mali broj ljudi, tačnije – petnaest.

Da li je bio izazov raditi na ovako velikom projektu sa ograničenim resursima, pre svega ljudskim?

Aleksandar: Zapravo, to što je tim bio mali, kompaktan, što su ljudi već sarađivali ili se poznavali od ranije smatram važnom komponentom našeg uspeha. Konkretno – iOS tim se suočio sa velikim izazovom prilikom implementacije SWIFT UI tehnologije. Moja dobra saradnja sa kolegom je ono što je presudilo da se ovoliko ponosimo rezultatom. Lako smo se dogovarali, uklapali, delili taskove međusobno, znali ko je relevantan za koju oblast, i slično.

Sabrina: Mislim da je za mene to bio jedan od najvećih izazova. Uklopiti sve što klijent želi da uradimo, ponekad sa nerealnim očekivanjima, a s druge strane da se vodi računa da se tim ne preoptereti i “pregori”.

Šta je potrebno da pojedinci poseduju kako bi se tako dobro uskladili kao tim?

Aleksandar: Na prvom mestu su svakako znanje i sposobnost koje pojedinac poseduje, ali možda čak i podjednako važno je i to kako se on integriše u tim. To što su se neki od nas poznavali i pre rada na Kasparovchessu je veliki plus, ali je i bilo važno da se i novi članovi lepo uklope. S tim u vezi, neizbežno je i da pomenem krucijalnu ulogu prodžekt menadžera prilikom ovog procesa.

Vladimir: Moram da dodam da je naš tim, ma koliko bio mali, upravo bio taj koji je davao razne inicijative i predloge za poboljšanje platforme. A to ne bismo mogli da se nismo tako dobro slagali.  Znali smo da je Denis (frontend programer) privatno veliki ljubitelj šaha pa nam je njegovo znanje bilo od velike pomoći za razvijanje rešenja usko vezanih za sam šah.

Sabrina: Apsolutno se slažem sa iOS kolegama da stručnost i znanje jesu broj jedan za usklađenost u timu, kao i da je veliki plus poznavati kolege od pre i još veći plus je saradnja na prethodnim projektima. Ono sto je najveća vrednost ovog tima su svi ovi sjajni ljudi sa kojima radim, sa kojima se oko svega lako dogovorimo, imamo iskren odnos, pre svega bez ega, da razumemo jedni druge, da pomognemo jednim drugima ukoliko je negde zapelo i da se potrudimo da dobijemo odgovore na pitanja koja su nam neophodna kako bismo neometano nastavili da radimo svoj posao.

Da li smatrate da je ovakav tip projekta ipak lakše izneti u korporaciji?

Aleksandar: U manjim timovima su svakako veća ograničenja u smislu budžeta i vremena. U korporacijama obično projekti traju mnogo duže, na njima radi dosta veći broj ljudi pa je sigurno i pritisak manji. Međutim, iz mog ugla, na taj način rad može da postane monoton, izgubi se inspiracija. Koliko god da je veći stres u manjem timu, pomenuta ograničenja navode ljude da budu kreativniji, “zagrejaniji”, uzbuđeni zbog projekta.

Vladimir: Smatram da je još jedna prednost malog tima to što svako kao pojedinac mora da se potrudi da svoj posao obavi najbolje što može, jer prosto nema ko drugi umesto njega. I ne samo to, važno je da je svako svestan drugih ljudi i onoga što oni rade. Na primer, meni je cilj bio da razvoj iOS aplikacije prati dinamiku kolega koji rade na Android i web verzijama iste. Jedni drugima smo nalazili greške ali i radili na ispravljanju istih i to smatram važnim razlogom zašto smo uspeli da ceo razvoj projekta iznesemo tako dobro, u jako kratkom roku (oko godinu ipo dana). Čak smatram da bi se kao veliki tim teško organizovali i prilagodili svim preprekama na koje smo nailazili.

Sabrina: Iz mog prethodnog iskustva, kada je u pitanju sprovođenje novih odluka, procedura, promena i slično, definitivno je bolje raditi u manjem timu, jer tako sve ide mnogo brže i samim tim ukoliko u praksi primetimo da nam trenutni pristup nije odgovarajući i da možemo da ga unapredimo, i ta promena se odvija mnogo brže nego u korporacijama.

Pandemija je neminovno uticala na sve biznise i projekte. Kako ste se vi nosili sa promenama uzrokovanim lockdown-om: rad od kuće, drugačija komunikacija sa timom i klijentima?

Vladimir: Mi, u OSM-u, pridajemo značaj zajedničkom radu iz kancelarija, trudimo se da nam tamo svima bude lepo, a i družimo se i van radnog vremena. Tako da je rad od kuće zaista bila velika promena. Međutim, baš ta nazovimo – nesnađenost, je dovela do toga da svi postanemo mnogo produktivniji.

Aleksandar: U našem slučaju zaista se nisu osetile neke veće promene, baš zato što smo bili prethodno dobro usklađeni i kompatibilni. Ni pandemija ne može da poremeti tim ako je zasnovan na zdravim osnovama.

Kao što je već pomenuto, uloga menadžera projekta je krucijalna kako bi mali tim zaista izneo sve ono što veliki projekat sa sobom nosi. Kako uspešno organizovati članove tima po veštinama ali i afinitetima?

Sabrina: Svaki tim ima članove koji su različitog senioriteta i na osnovu soft & profesionalnih skill-ova koje članovi tima poseduju, može se već organizovati tim tako da se zadaci lako podele. Međutim, u svakom timu postoje kolege koji su malo više proaktivniji i ambiciozniji od drugih, pa se dešava da neki članovi tima dobiju izazovnije zadatke nego pre, naravno uz prethodnu analizu i raspoloživog mentora u toku izrade neke funkcionalnosti ili testiranja. Važno je dati priliku i onda nakon urađenog posla analizirati dobre strane, kao i ono što se može dalje unaprediti. Tako su juniori postali mediori, a mediori seniori, uz prilike, mentorstvo i povratnu infomaciju za dobro urađen posao, kao i za ono sto se može dalje unaprediti.

Vratimo se na pitanje s početka - da, mali tim zaista može veoma uspešno da iznese veliki, globalni projekat. Ključ je u pojedincima koji moraju da poseduju neophodno znanje ali i da budu timski igrači u pravom smislu te reči.

Autor teksta: Ana Karić, Head of Marketing u OSM