Burnout u IT industriji – samo buzzword ili razlog za brigu?

Saveti 8. feb. 2022

Da li je burnout samo buzzword u IT industriji? Da li su milenijalci koji dominiraju tržište rada sada samo razmaženi – ili je nešto više u pitanju?

Burnout, iliti “sindrom sagorevanja”, je pojava kada usled velike količine stresa i posla dolazi do konstantnog premora. Odsustvo želje za napretkom, manjak produktivnosti, i potpuna emotivna iscrpljenost glavne su posledice burnouta.

Svetska zdravstvena organizacija je uvrstila burnout u internacionalnu klasifikaciju obolenja, naglašavajući da je reč o fenomenu koji zahteva medicinsku pomoć.

Iako ovaj podatak nije specifičan samo za IT industriju – procenjuje se da, na godišnjem nivou, fenomen burnouta kompanije košta oko 190 biliona dolara na godišnjem nivou.

Dakle, burnout nije više samo buzzword kojim se milenijalci razbacuju. Pravi je problem u pitanju.

Burnout u brojkama

Statistike pokazuju da danas prosečan Amerikanac radi 47 sati nedeljno. Imajući u vidu da osmočasovno radno vreme podrazumeva 40 sati nedeljno, ovaj podatak govori da se radi gotovo jedan dan više.

Drugi zabrinjavajući podatak je da 18% zaposlenih radi preko 60 sati nedeljno. Dalja istraživanja pokazuju da 2 od 3 zaposlenih rade i tokom odmora, a remote rad je gotovo u potpunosti obrisao granicu između rada i slobodnog vremena. O tome svedoči podatak da 22% zaposlenih ne gasi svoj kompjuter nakon završenog radnog dana.

U Srbiji je naravno, situacija slična. Iako su uslovi u IT industriji bolji u odnosu na ostale sektore u Srbiji – iako su redovna plata i radno vreme od 40 sati nedeljno propisani zakonom,  u oglasima za poslove se i dalje predstavljaju kao “prednost”.

Rezultati ankete o burnoutu na svetskom nivou

Prema istraživanju Haystack-a, alata kojem je jedan od ciljeva prevencija burnouta kod developera, gotovo 83% zaposlenih u IT industriji doživelo je burnout, a ovo su bili najčešći razlozi za to:

Kakvo je stanje u Srbiji?

Joberty je istraživao fenomen burnouta na našem tržištu, pa smo se zapitali koji su to najčešći uzroci za burnout u IT industriji u Srbiji?

Nakon što smo analizirali komentare na našoj platformi i najčešće zamerke u radu kompanija, kreirali smo anketu na Linkedinu gde smo izdvojili određene razloge za burnout.

Rezultati odgovora na anketu:

Dva glavna razloga su se istakla – loša organizacija posla i loš menadžment.

Iako su razlozi srodni – loš menadžer će loše i organizovati posao koji tim treba da obavi u datom periodu, jedna stvar koja se ističe je da “menadžement” često ne poznaje dovoljno dobro posao koji njihov tim obavlja.

Kao rezultat toga timovi imaju mnogo posla, nedostižne rokove, i opšte nezadovoljtvo radnika, koje je prečica do burnouta.

Kako (ne) doći do burnouta?

Uglavnom je prva reakcija na burnout – davanje otkaza.

Iako u tom trenutku izgleda kao prava odluka – to ne znači da kod drugog poslodavca nećeš doći do burnouta.

Svako je odgovoran sam za sebe i svoje mentalno zdravlje i postavljanja granica kako sa samim sobom, tako i sa menadžerima.

Ali je takođe i na poslodavcima je da obezbede takve uslove za zaposlene gde će im biti dovoljno prijatno da skrenu pažnju poslodavcu da su preopterećeni i da nemaju kapaciteta da nastave istim tempom rada – bez straha da će dobiti otkaz.

Tako da ćemo ovo pitanje sagledati iz dva ugla:

  1. Šta ti možeš da uradiš kao pojedinac?
  2. Šta tvoja kompanija treba da uradi?

Ono što ti možeš da uradiš jeste da prepoznaš prve znake burnouta.

Znaci burnouta:

  • Performans ti je u konstantnom padu (radiš sporije, i manje)
  • Često razmišljaš o odsustvu sa posla, ili uzimaš slobodne dane
  • Često razmišljaš o odsustvu sa posla, ili uzimaš slobodne dane
  • Cinično govoriš o poslu, i ne vidiš prostora za napredak

Ako ti je na poslu trenutno težak period, ovi “simptomi” burnouta ne treba da te brinu, međutim, ako se ovako osećaš skoro svaki dan već duži period, polako ali sigurno doživljavaš burnout.

Kao što smo napomenuli iznad – da ne bi došlo do otkaza, na tebi je da jasno iskomuniciraš svojim nadređenima svoje potrebe.

  1. Ako smatraš da su rokovi nerealni – reci to na vreme.
  2. Ako smatraš da ne možeš da ispuniš neke taskove koje su ti zadali – kaži da ne možeš to ra uradiš i da bi bilo najbolje da delegiraju to nekom od tvojih kolega.

Ako ni to ne upali i odlučiš da menjaš posao – evo koje vrednosti treba da ima jedna kompanija kako bi zaštitila svoje radnije od burnouta:

  1. Da jasno definiše pozicije za svakog zaposlenog (šta zaposleni treba, a šta ne treba da radi)
  2. Da pruži podršku i otvorenu komunikaciju
  3. Da radi na proceni zadovoljstva zaposlenih, kako bi na vreme utvrdili probleme koji mogu dovesti to burn-outa
  4. Da postavlja razumne rokove
  5. Da pruži mogućnost fleksibilnog rada
  6. Da obezbedi različite benefite rada u kompaniji – dobar toolstack, zanimljivi projekti, fleksibilno radno vreme, opcije za remotework, budžet za edukacije i konferencije.
  7. Da koristi tool-ove uz pomoć koji može da prati performans zaposlenih, kao što su Haystack.io i LinearB
  8. Da neguje zdravu radnu atmosferu

Zbog toga bi na intervjuu za novi posao tvoja pitanja trebalo da se baziraju na načinu rada, menadžmentu i radnoj atmosferi. Ono što ti budući poslodavci možda neće reći, možeš da pronađeš na našem sajtu, gde su tvoje kolege ostavile anonimne utiske o radu u IT kompanijama.

Redovna plata više nije dovoljna – zdrava poslovna atmosfera je ključ

Nekad: “Bitno je da je plata redovna, i da ima posla”

Sad: “Bitno je da ne ostaješ prekovremeno, i da ne radiš u toksičnoj atmosferi”

Kriterijumi za to šta je dobar posao su se značajno promenili, a tome možemo da “zahvalimo” i pandemiji. U trenutku kada smo svi ostali u svojim domovima, sa svojim mislima, lišeni mnogih eksternih zadovoljstava, postalo je jasnije nego ikada koliko je zapravo važno da naš posao bude prijatno mesto za nas.

Veliki je korak napravljen od 2019. do 2021. godine pa se može reći da smo svedoci “nove ere” poslovanja, gde je veliki akcenat stavljen na mentalno zdravlje zaposlenih.

Nakon čitanja ovog teksta, daj sebi par trenutaka za samorefleksiju, i odgovori na pitanje: Kako se osećaš na svom poslu, odnosno kako se osećaš povodom njega?

Ako ti odgovor ukaže da je vreme za promenu, čekamo te sa velikom bazom IT poslova u Srbiji, gde ćeš, bez sumnje, naći svoje novo zdravo radno okruženje!

Bonus

Misliš da si u burnoutu? Uradi test samoprocene. Test je preuzet sa sajta samoobrazovanje.rs

Psiholog Mišel Frojdenberg (Michael Freudenberg) napravio je upitnik sa 15 pitanja određivanje nivoa sindroma izgaranja. Svaki odgovor boduje se prema jačini osećaja od 1 do 5 bodova, gde 1 znači da se ispitanik skoro nikada tako oseća, a 5 da se skoro uviek tako osjeća.

  1. Zamarate li se lako i osećate li se iscrpljenima?
  2. Uzrujate li se kada vam neko kaže da u zadnje vreme ne izgledate dobro?
  3. Radite li sve više i više, a imate osećaj da niste ništa učinili?
  4. Jeste li zajedljivi i sve više razočarani sa svetom oko vas?
  5. Osećate li se žalosno, a ne znate zašto?
  6. Jeste li zaboravni, ne odete u dogovorenu posjetu ili često nešto izgubite?
  7. Jeste li mrzovoljni, brzo raspaljivi, očekujete li sve više od ljudi oko vas?
  8. Provodite li sve manje vremena s prijateljima I porodicom?
  9. Jeste li previše zauzeti za uobičajene potrebe (telefonski razgovor, pisanje pisma i slično)?
  10. Osećate li se uvek loše ili ste stalno bolesni?
  11. Osećate li se smeteno na kraju radnog dana?
  12. Imate li poteškoća u postizanju osećaja sreće i zadovoljstva?
  13. Jeste li nesposobni našaliti se na svoj račun?
  14. Opterećuje li vas seks i stvara više problema nego inače?
  15. Osećate li da imate vrlo malo toga reći ljudima?

Rezultat od 26 do 35 bodova je u području rizika. Kandidat za sindrom sagorevanja je onaj koji ima od 36 do 50 bodova. Od 51 do 65 bodova označava zahvaćenost sindromom izgaranja, a iznad 65 bodova označava stanje kompletne sagorelosti.

Tagovi

Tvoja prijava je uspešno sačuvana!
Odlično! Da bi imao pristup kompletnom sadržaju bloga potrebno je da završiš proces plaćanja.
Tvoja prijava je uspešna!
Tvoj nalog je aktiviran, sada imaš pristup kompletnom sadržaju bloga.